Istorija aranžiranja cveća - Kina
Kina
U Kini nalazimo korene istočnjačkog načina aranžiranja cveća. Cvetna umetnost reprezentuje u Kini već dugo vremena jedinstvenu kombinaciju ljudskoga duha i prirode. Prema istoriji u petom veku n.e, Budizam se proširio u Kini, zajedno sa običajem da se cvetni aranžmani prinose bogovima. A nakon toga aranžiranje cveća je postalo hobi i pomodarstvo. Cvetni aranžmani su korišćeni za proslave i za žrtvenike. Cveće je često bilo aranžirano u vazama i plitkim posudama ili u korpicama. Oba stila aranžiranja su bila široko prihvaćena. Zbog visokih standarda umetnosti keramike, aranžiranje cveća u vazama je tokom Ching dinastije bilo prihvaćeno kao glavni stil. Cvetni aranžmani su prvenstveno korišćeni zarad religioznih svrha. Aranžiranje kao nezavisna forma umetnosti još nije bilo razvijeno. Cveće je bilo personifikovano imalo je specijalan kvalitet i bilo je veoma cenjeno. Aranžiranje cveća je postalo vredno zbog biranja i kombinovanja materijala. Stil, značaj i smisao su bili od visoke vrednosti.
Tokom zvaničnih prilika, religioznih ceremonija, u hramovima i državnim institucijama, samo osobama sa veoma dobrim ukusom je bilo dozvoljeno da aranžiraju cveće. Značaj, raskoš i simbolično značenje su bili od esencijalnog značaja za dizajn. Zbog toga što je kineska cvetna umetnost naglašavala spiritualni sti, lične estetske sklonosti kreatora su uvek bile od ključnog značaja.
Dinastije Swei i Tang (589 do 906) su donele prosperitet i eru visoke kulture i komfornog života. Ljudi su cenili njihovo slobodno vreme i uživanje u cveću je imalo visok prioritet. Tokom nacionalnih praznika ljudi su slavili "rođendan sveg cveća", što je kasnije postalo festival cveća. Uzgajanje i aranžiranje cveća su postale popularne profesije. Tako se polako svrha aranžiranja promenila od religiozne ka umetničkoj. Knjige o cveću iz tog doba nam tačno pokazuju kojoj klasi pripada cveće i koji su njihovi simboli i karakteristike. Cvetni aranžmani su sačinjavani u skladu sa tim pravilima. Tokom dinastije Tang , Lwo Chiou, je predstavio devet principa aranžiranja cveta božura, nacionalnog cveta Tang dinastije. Takođe se poznavanje materijala značajno povećalo. U to doba japanci su bili pod jakim uticajem kineske kulture i tokom šestog veka preuzimaju kineska pravila za aranžiranje cveća.
Nakon dinastije Tang dolazi period ispunjen nasiljem, bolom i patnjama za mnoge (907 do 960). Kina je bila porobljena od strane plemića. Međutim tokom ovog perioda ipak dolazi do proboja kreativnosti na novu lestvicu. Umetnost se oslobodila tradicionalnih pravila i dosegnula je slobodu u kreativnosti. Aranžiranje cveća je dospelo u novu eru. Takođe su se u cvetnoj umetnosti pojavile jednostavne posude, bokali, korpe i uzane vaze od bambusa. Misterija i atmosfera prirode kao i ličnost cvetnog umetnika su imali veoma značajnu ulogu u aranžiranju. Tokom ovog perioda ljudi su palili tamjane sačinjene od različitih vrsta cveća zarad uživanja u njihovim mirisima. A aranžiranje cveća je predstavljalo vizuelni užitak. Cveće je bilo podeljeno u devet rangova i bilo je personifikovano. Nova pravila su donela odredbe o tome ko održava i neguje određenu vrstu cveća. Cvet šljive su negovali pustinjaci, ljiljan Taoistički svešenici, cvet nara služavke i božur mlade devojke.
Tokom Sung dinastije (960 do 1276) haos se okončao. Mir je doneo ljudima više mogućnosti za uživanje u cveću. Zbog toga što aranžiranje cveća više nije bila privilegija samo uglednih i značajnih , obični ljudi su takođe uživali u cveću i počeli da ga aranžiraju. Aranžiranje sezonskog cveća je postao trend i dobra navika. Mentalitet je uticao na način aranžiranja cveća . Artisti su ulagali njihovu ambiciju i volju u cveće i u njihovr kreacije. Spoljni izgled je bio manje važan i manje procenjivan nego unutrašnje značenje. Tokom Sung dinastije cvetna umetnost je trebala da bude Ching (jasnost, čistoća). Glavni izražaj, struktura i ideja su bili Ching. Rezultat je bio Shu, što znači izolacija. Aranžiranje cveća je bilo okarakterisano velikim obimom. I takođe bogatim formama, bojama i preciznom strukturom. U literaturi o Fan Villa od Fan Tacheng, može se pročitati da cvet šljive nadmašuje u eleganciji. U aranžmanima naglašen je tanki i horizontalni efekat. Grančice sa svega nekoliko cvetova su bile odabirane zarad ove namene. Cveće je dobilo simboličko značenje povezano sa osećanjima i raspoloženjem ljudi, kao što je tuga, radost ili sreća i td. Zbog ovoga bilo je moguće da se komunicira između prirode i ljudskoga uma. Držači cveća sa 31 rupom su omogućavali da se cveće lako postavi u odgovarajuću poziciju. Sung ljudi su stavljali njihove aranžmane veoma precizno na stalke ili stolove.
U 13-om veku Mongoli su okupirali Kinu i izgradili njihovu Yuan dinastiju (1277 do 1367). Mongoli su napravili ogromno carstvo koje je dosezalo do Evrope i Azije. Oni su uništili tradicionalnu kulturu Kine i degradirali pismenost. Hanovi ljudi su jako patili tokom degradacije. Usled ovoga cvetna umetnost više nije bila važna ljudima. Plemići su preferirali simetrične aranžmane ali su učeni ljudi preferirali slobodan stil sa naglašenom lepotom. Dinastija Yuan je poklanjala više pažnje apstraktnoj lepoti. Cvetni aranžmani napravljeni od strane učenih ljudi su odražavali prirodnjačku ideju o rastu cveća. Bilo je pogrešno aranžirati cveće veštački.
Chu Yuan-Chang je proterao mongole iz Kine i osnovao dinastiju Ming ( 1368 do 1643). Tada je u Kini počela nova era obnove literarnosti i umetnosti. Aranžiranje cveća sada ponovo izražava misao o lepoti. Takođe sve više i više postaju popularni aranžmani u vazama. Grančice bora i grančice šljive bile su najčešće zastupljene u aranžmanima. One su simbolizovale plemenite osobine ljudi. Aranžiranje je bilo privilegija samo najimućnijih i obrazovanijih. Tokom dinastije Ming ljudi su obraćali pažnju na slobodu misli koju su izražavali u svojim kreacijama. Čak su i uticali na japanski stil. Japanski umetnik S'ho Ya S'han Lao je naslikao kineski cvetni aranžman napravljen od strane književnika. U Kini se takođe prihvatio stil "raskošnog stalka". Kasnije u 15-om veku su japanci verovatno preuzeli ovaj stil "stalka" (Rikka). Ali oni su to finalizirali mnogo preciznije u svim detaljima. Ljudi su u svojim aranžmanima nastojali da naprave kompozicije sa klasičnim balansom i elegantnošću, inspirisani lepotom prirode. Yuan Huang - Tao je krajem 16-og veka napisao knjigu, Istorija vaza , koja detaljno opisuje teoriju kineskog aranžiranja cveća. Slavne škole su bile osnovane, kao što su Yuan Hung Tao škola i Hung Tao škola. U tom periodu pojavio se i jedan važan novi trend, kombinacija umetnosti ispijanja čaja i divljenja cveću.
Tokom Ching dinastije (1644 do 1911) ljudi su uzgajali cveće i biljke u ćupovima. Nega kućnog cveća je postala popularnija od aranžiranja cveća. Zbog ovoga cvetna umetnost je izgubila svoju povezanost sa tradicijom iz prošlosti. Manchu-i koji nisu bili toliki varvari kao mongoli, nastavili su sa tradicionalnom kulturom. Cveće je bilo personifikovano i povezano sa mitskim duhovima. Svaki cvet je bio zaštićen od strane sopstvenog boga. Svaki mesec je imao svoj specifični cvet kao predstavnika. Mnoge knjige o cveću su napisane tokom ove ere. U jednoj od ovih knjiga (6 nezaboravnih poglavlja mog života) Shen Fu je rekao; "svega nekoliko cvetova bi bilo odabrano za aranžman a za svaku vazu samo jedna podvrsta cveća je bila podesna." on kaže da je veliki otvor na vazi bio prikladan, ali da cveće mora biti vezano zajedno i da se ne sme naslanjati ili padati preko ivice vaze. On naglašava dobro rezanje i vezivanje cveća. Kada se reže mora se razmišljati o principima lepote. Tokom aranžiranja treba savijati grančice dok se ne postigne oblik koji je zadovoljavajući. Remek delo uvek sadrži naredna 4 elementa; tanak, opušten, neobičan i nejednak.
Shen-Fu je duboko uticao na cvetnu umetnost zbog njegovih posuda i držača za cveće. Prema Shen-Fu bolje je nasloniti cveće na jednu stranu posude u kosu poziciju. Cveće je često bilo vezivano i nabadano na iglice na cvetnim držačima ("ježići"). Ježići su često bili prekriveni peskom da bi se dobio prirodni efekat. Napredak tokom Ching dinastije se oslikavao u upotrebi prirodnih boja povrća i voća u aranžmanima.
U početku Ching dinastije aranžiranje cveća je bilo veoma popularno. Usled toga što su se okolnosti pogoršale, aranžiranje cveća je izgubilo svoju privlačnost i znanje je iščezlo. Puno godina kasnije, oko 1900, došlo je do obnavljanja cvetne umetnosti kada je ona nanovo predstavljena Kini iz Japana.
© 2006 - 2025 Cvećara Online. Sva prava zadržana